Vreme

Време као ограничавајући фактор мене уопште не интересује.Ја чак ни сат немам.Искрено ако бих га и носила,то бих радила искључиво естетике ради,јер све што ме ограничава НЕ ВОЛИМ !

Неким људима није довољан поглед на исти,већ гледају и у календаре,е онда је то тек трагедија и драма!Е ту тек почињу њихове муке,али не само њихове,брину они и за други свет,дa не кажем људе.И онда крећу питења "Па зашто ниси ...?", "Па када си мислила....?", "Крајње је време ...!",

"Већ си требала..." и још сто два питања и потпитања.

А мени до Косова равно!А зашто и не би кад толико њих мисле за мене и на моје време...

Ја просто могу само да махнем и кажем" Добро вече комшија ! И шта има ново код мене?",уз осмех наравно.Ма кажем Вам,мени је супер!

И тако прође време,прође живот,а ми себе осудисмо на минуте,сате и године.Ма нека нас,пустите време.Вук ничију срећу појео није.A да покушате да живите?Да стварате?Да се бавите више собом него другима ,е то би била дивота!Знам ја да не може вук да буде сит и овце на броју,

али промените нешто.

Закон критичне масе: Све на шта обраћате пажњу бива све веће!

Муке наше нико не зна!

Али има још једне велике истине"Мирно море никада није створило доброг морнара!"

Јоој кад се отиснем,па запловим нема тог ветра и таласа који ће да ме заустави,да ме спречи да стигнем где сам пошла...

Сви Ви имате некога на кога сте слаби,ја имам некога због кога сам јака!

Видимо се,само ми дајте мало времена!