Vetar

Сигурна сам да сте чули за фразу "Који ли те воз донео!",али ја ћу да кажем који ли те ветар однео.Мада може и донео,али ми ипак то некако иде више уз воз.Онако спор и захуктао,са облаком паре и дима,баш као у старим филмовима.Када га добро "заложе" и "нагаре" он пухће и фукће у истом ритму и такту.И тако путује и путује,да не кажем језди по шинама и полако али сигурно стиже на станицу.Уз све пропратне елементе,још више дима,још више паре уз јаку цику и шкрипу кочница,које ту композицују покушавају да обуздају и зауставе.И наравно театралан звук,сирене која потврђује још једном да је стигао,да је ту и да заслужује пажњу и дивљење свих присутних.

А опет овај други,без смера и правца,без обзира и без узди.Са толико лица да га на сваком меридујану другачије зову,тј препознају.Тражен је свуда,а нигде ухваћен.

Ветар се везати не може,а ко би га и ухватио.Мада има нас који верујемо у супротно.Све мислимо да нам је дато,па и моћ да ухватимо неухватљиво.Кад оно ПРОМАЈА! Па нас клепи и стигне и оно чему се нисмо надали.Па се укочимо и ушинемо!Е онда муке наше нико не зна!

Онда је овај зимски мангуп још нај траженији.Е тај ће да робија.За све оне црвене носиће,са све оне румене образе,за све сузе које је натерао на очи и све промрзле прсте који су изгубили сваки осећај али не и црвену боју!Ја чак мислим да га траже и због мрава,невидљивих али опасних.Они Вам дођу као његово продужено дејство.Када му замакнете иза угла или уђете у топлу кућу,они почињу да миле,да штипкају.Озбиљно Вам кажем,банда је то!Наравно причамо о "ветру"!

А онај "вртиреп" што мрси косу!Где ме и чуо и не чуо!Као војник,као херој у њега је свака пушка убојита,па нема штита који би то одбранио,а још кад зароси и киша!Знамо сви да је победио!Мада неки се боре,а неки се боре,боре па одустану,а неки само одустану.

А бараба што звижди и добацује? Па дуне кад не треба,па подигне већ катке и лепршаве сукњице.А девојке кроз црвенило и вештачки осмех желе да прикрију своју постиђеност,борећи се са њим око "своје"сукње.

А лопови?Ови што носе и отимају.Да да!Њих се треба плашити.Знате оно када буде леп дан,па Ви Ваше омиљене хаљине оперете па  изнесете и пребаците преко жице.Па уживате у лепом и сунчаном дану протканом мирисом бохора.Па тако опијени одете до собе да забележите тај моменат и ту емоцију,или просто легнете и одлутате негде далеко,далеко.И тако замишљене Вас тргне неки прасак.Скочите и схватите да сте у мраку,један поглед кроз прозор Вам је довољан.Он кида и отима! Навалио као дете на трешњу!То је "летња олуја",која може али не мора да најави само још веће невреме.

А олује?Па мало ли је све што написах и сваку оптужбу коју изнесох!Све почне дивно и бајно.Дан је диван,окупан Сунцем,са покојим облаком,који је онако више као нацртан и то неком невештом дечијом руком.Е онда ти исти облаци почињу да се играју,просто гурају.Као деца у песку.Док ми тако шетамо и гледамо с времена на време,они се удружују,спајају.Наша коса почиње да се вијори,прво полако,стидљиво.Па мало јаче,онако пријатно и пожељно.И док се окренемо већ осетимо и по коју кап кише.Када се освестимо обично већ буде касно!

Касно да се склонимо или заштитимо!

И Кошава.Мој тата каже да је кошава добра!Да лепо прочисти,већ густ и прљав градски ваздух!Уби нас смог а нисмо га ни свесни.Или опет да се оградим "неки".

А морски заводник?Јој па онако врео и намирисан.Не знам да ли је лепши овај који долази са мора, онако слан и орашаст мирис морског планктона,или овај који 'дува"са обале ка њему претрпан кокосом,ванилом и путерима.

Е да и тај заводник или морски вук,као и ови претходни воли да Вам прелистава књигу,или да Вам једноставно стално окреће страницу док покушавате да је читате.

А замислите шта се мени или њему десило!

Ја сам решила и да је напишем!

А ја сам рекла ветар?Да Вам помогнем или схватате...

Рећићу само мушког је рода!