понедељак, 23. јануар 2012.

Planeta Zemlja,planeta dinosaurusa ili vec kako

Јесам,рекла сам шта мислим,али сам ипак нешто задржала мало за себе мало за други пут.Чисто да не зафали,додуше код мене тешко,пре ће бити вишка. А шта да радим кад ми је дато !
Оставих се алата,свих четки и ваљкова,па реших мало да одморим,а где ћеш лепшег одмора него са Tеткиним Златом.Наравно гледамо филм о диносаурусима.Велики наслов,крупан кадар наше плаве и лепе планете Земље.Наравно следи питање "Шта је ово?" Онда ја покушам да објасним"Знаш,то је планета Земља. Ова планета на којој ми живимо",па ударим пар пута ногама о под,"Ова планета по којој ми ходамо!То је неко отишао далеко далеко од ње и сликао је па се види цела."Причам њему а и сама постављам себи питања.Која планета?Која бре Земља?
Само не знам јер смо ми далеко од Земље или је Земља даклеко од нас?
Знамо да се бусамо у груди,да је својатамо,да је користимо,да је уништавамо,да због ње и крв проливамо.Да ратујемо,да палимо,да отимамо,да је мењамо,да је трујемо,да јој узимамо а ништа,баш ништа да дамо.Да јој узвратимо.Да је поштујемо.Као руку која нас храни,као руку која нас мази,као мајчино крило које нас љуља.То заборављамо.
Код нас је све наопако.Где гори ми доливамо,где тиња ми гасимо.Где тече ми заустављамо,а где стоји ми ОСТАДОСМО.Тако је и са људима.Зато и јесмо ту где смо.
И одлутам ја тако далеко,далеко а онда ме тај диван гласић врати у реалност,у моју дневну собу где нас двоје,једно Сунце и један Месец седимо и мудрујемо.У ствари гледамо филм али успут наравно ћаскамо."Тетка зашто велики диносаурус лежи,а мали скачу?" А ја покушавам да размислим на брзака и повежем у причу "Па у то време било је јако пуно диносауруса и онда је велики диносаурус",у овом случаји и мама и велики диносаурус" Морала да их чува и да их брани па је уморна." И таман када сам мислила да сам победила,зачух опет тај гласић "Е па није!Велики диносаурус,или у оригиналу "Дисинонаурус" им је донео храну и дао па он нема снаге!" Следила сам се.Дете је било у праву.
Све нам је дато,а нама је и то мало.И што нам не треба узимамо.Опет смо све побркали некада су се ствари користиле а људи поштовали сада је контра,ствари,маретијално се чува у грчу,а људи се користе.Е када би људи бар мало били људи.Ма да комшији цркне крава.Али да цркне и моја да нема од кога да купи млеко!Побогу људи,докле то све иде!
Није лоше време,нажалост лоши су људи.
И шта да очекујемо,чему да се надамо?
...Пружио сам руку дављенику,он видео прстен на руци,украде ми га и утопи се...
Да ли је на помолу још нека битка?Борба?
Да ли ће ће бити кука и мотика?
Хоће и мора !Докле год буде "Овога"!
Закони су паучина кроз које пролазе велике муве,а у коју се хватају мале!
Али ко високо лети ниско пада!
Размислите шта Вам је чинити.И слушајте децу,они су мала бића али ВЕЛИКИ људи.  



Они су наша будућност!Ја знам шта ћу!
А шта ћете Ви?


Нема коментара:

Постави коментар