Ја мислим да нема боје коју не волим.Ево да питате моју сестру рекла би Вам да су због мене измислили реченицу "Све ми боје лепо стоје!",а мени свака има посебно значење.
За почетак живим у свом ружичастом свету,мада и даље има људи који то не могу да ми опросте,па покушавају на сваки могући начин да ме увуку у свој сив и суморан.Да се разумемо ја у сивој боји имам чизме,ешарпу и јакну и мени је доста сиве боје.
Бела боја ми је омиљена,ако се она рачуна у боје.Све волим да имам "такво",од постељине до гардеробе,али што би рекли старији "замажљиво"што од људи што од стајања.Могу ја да заврћем рукаве колико хоћу и да подижем ногавице колико могу,али сударићу се са другима који не мисле тако,нагазиће ме они који не виде тако,ако схватате шта желим да кажем...Да Вам олакшам није проблем у "моделу" нити у боји" проблем је у ставу,али вратимо се на боје.
Ја се за инат убелим па да видиш!
А црна ми више дође као нужно зло,кад већ морам да кажем.Некада сам је и носила онако себе ради,за неку прилику али ретко.И онда дођоше неки и и завише "Нас" у црно одозго,одоздо па нас закопчали на дрикер да не кажем на леђа и гурнули у још дубљу рупу са још мање светла...И сад ми црне "Малко превише".Али кадa се промене околности променићемо јој род и ред!!!
Црвена.На радост што би рекле бабе.Знате оне наше "Да је цура лепа,дебела и румена!".То је некако увек била боја среће,љубави и здравља.Возила сам црвени ауто и опет бих изабрала црвени !Мој лап топ је погађате,црвене боје!Обожавала сам црвени лак на ноктима...приметили сте прошло време,нажалост за неке ће бити прошло а за мене будуће!Живи били па видели!
Е плава је боја за себе.Не знам да ли више волим тиркизну или боју неба.Од те ведрине ми се заврти у глави као када се после дуже вожње по кривинама зауставите,изађете из кола на неком пропланку и удахнете свеж планински ваздух.А ми мукице навикли на овај градски "смогић" па нас ошамути косеоник,као и неке друге ствари од малограђана !
О величанствености и отмености тегет боје нема потребе да полемишемо,мој дубоки наклон.
А како без боје песка свуда и увек.Песак волим чак и у коси.Да шкрипи,да сија и заједно са кристалима соли покуша да обузда моје коврџе.Али то је равно немогућој мисији,иста је ствар са мојим необузданим карактером.А шта ћу кад волим!
Зелено волим те,тако каже и песма!Прва асоцијација су ми увек били војници,које сам мало је рећи обожавала.Када смо ишли у село пролазили смо поред касарне,а тик уз пут била је осматрачница која је била високо,високо.Када би наилазили тата би им се јавио сиреном,а они би махали све док им не бисмо нестали са видика.Сестра,иста она са почетка и ја смо им слали пољубце и махале смо до изнемоглости.То је био ритуал који је трајао годинама,као и моја љубав према зеленој боји.Мада морам рећи да сам Мајско дете и да обожавам пролеће,тако да је то још један разлог више моје слабости ка зеленом!
Још једна симболика "дете земље" Бик у хороскопу који спада у земљане знакове,по Фенг шу елементима , метал који опет потиче из земље,браон или смеђа боја су врло често мој избор боје косе,шминке,чизама ,гардеробе .Јако се пријатно осећам док је носим.Опет,ништа није случајно...
Жута и наранџаста,су свакако по мени савршене зато што се преплићу у заласку Сунца,али дају и боју злата,мог омиљеног метала.Ватра је такође лепа асоцијација,увек је пријатно чути њено пуцкетање и уживати у различитим нијансама пламена и жара.Чак постоји и парфем који описује мирис злата.
И тако ја волим кад је "шарено" !
Зато ми никада и није досадно.
Има НАС разних,АЛИ драги моји нијансе су у питању!!!
Нема коментара:
Постави коментар