Опростићете ми,није ме било неко време.Али ако Вам кажем да сам имала мало обавеза? Разумећете ме,надам се.Ух,свашта ме је снашло,велики посао да Вам право кажем.
Нисам баш кречила,а било би ми лакше да јесам, јер бих онда сваку ствар померила,па је обрисала и угланцала па вратила на њено место. Место које још следује.Место које јој одговара.Место које заслужује.Да ту исту "Ствар" не спустим тек тако негде где ћу се о њу саплитати,или негде у неки ћошак који ће умењити њену вредност и њен сјај!
У животу то није увек тако,а мислим да нам свима фали бар по једно "Добро кречење" или бар "Добро полирење".Али време као ограничавајући фактор нас спутава,ограничава,ремети и не дозвољава нам да на миру бирамо боје и политуре,већ на врат на нос бирамо,мешамо,фарбамо без реда и смисла.Па све изгледа шарено и трапаво.Овде смо прескочили,тамо смо нанели превише боје,онде је подлога лоша,а тамо?Тамо нисмо ни "Зашли".Да ли је до четке или до ваљка? Не знам.Или је до "Мајстора" да не кажем аматера.Просто,посао је одрађен,као да то радимо за друге,онако без воље!Ни за новац ни за славу,него онако да се каже "Завршили смо"!
А у ствари нисмо ни почели!
А ништа нисмо склонили,заштитили.Боје је свуда и по свему.Од "тачака" које најављују наставак или понављање, до лепих млазова,који личе колико на слап,толико на сузе.И шта нам остаје?
Крпе! Засуци рукаве и крени!
Е како бих ја волела да их је више.Различитих "Крпа" за различите намене.Прва би била "Вишенаменска"! Генијална ! За генерално прање или "чишћење"! Ако ми верујете имало би посла за три Пепељуге и то без паузе за топли оброк.Трајало би данима,али исплатило би се.Па "Васпитна" крпа која би више личила на онај прутић од живе ограде,она више пецка али добро"Плави"!Па "Морална" крпа, искључиво у белој боји да после првог брисања одмах покаже колико је заиста све ово било неопходно.
Већ када дође до гланцања ми смо "На коњу"!Тада је то најфинији памук и тада полако почињемо да уживамо у новом,али старом или заборављеном сјају те исте"Ствари"!
И онда спокојно можемо да јој бирамо место.Без журбе и без страха.Или стида и прекора.
Онда знамо да ли нам је потребна или сувишна.Да ли нас обасјава или наш мрачи.
Мој стриц је волео да каже "За будалу посла увек".
Али има још једне велике истине "Лакше коњу без самара"!
Сви знамо да ја нисам овде причала о кречењу.
Али је стварно недеља иза мене била јако поучна, а ја јако поносна !
Кажу људи "Није свака истина за свачије уши"!
Ја сам је бар рекла!
Нема коментара:
Постави коментар