Баш је лепо бити мали.Завучеш се где хоћеш,провучеш се кроз најмању рупу,па се прогураш до другог отвора,па удахнеш и опет издахнеш док не изађеш "тамо". А тамо други Бог влада,све лепо и шарено,и тамо ниси крив и не јуре те за све и свашта!
Па свеко дрво је твоје,сваки цвет је твој,под условом да си бржи од комшинице,да не помињем трешње и јагоде!Ево сад ми је пошла вода на уста.Е то су биле наше борбе и наши јунаци.Када потрчимо не знамo да ли смо бржи ми који смо појурени или ови који нас јуре.Па све трчимо у круг око истих зграда и паркова,па се после трећег круга не зна ко је први а ко последњи.У међувремену почиње нова борба или ново освајање...па опет удах,издах и провлачење.Па као прави борци онако блатњави и изгребани,знојави и са нешто мало плена враћамо се на познато место окупљања наше дружине.
Пролазак кроз то шибље и грање нама је био раван проласку кроз звездану капију.И нисмо се ми ослањали на роботе и технику као они,ми смо имали чопор паса,који исто тако комшилук није могао да нам опрости,и наше
брзе и спретне ноге.А главе мале и усијане,као звезде на небу,трепереле су од узбуђења!
И тако до дана данашњег.Опет се боримо,на више страна и на више фронтова.Неретко и данас ловац постане плен.A комшилук ,ни Гугл му није раван!И све је некако исто,а опет другачије.Ја јако волим да се играм живота.
Ако је живот игра,у тој игри ја сам главна РЕВОЛУЦИЈА!!!
Не мирим се лако са неправдама,увек имам времена за борбу,јер циљ оправдава средство.
Ућутала бих можда ја,али неће ДУША,не да ми срце,а то ме и води.Снажно и напред. Кажу херој се не постаје,херој се рађа!
Нема коментара:
Постави коментар