И тако ја реших да кренем у своју револуцију!Aли наиђох на зид!
А на зиду виси велика табла и на њој пише "Пажња,Револуција једе своју децу!"
Застадох на моменат,па се замислих...море идем ја даље.Нећу сада одустајати ,боље ја да једем туђу"мушку" децу него они мене!
А ја да одустанем,не могу не иде ми уз карактер,упртим ја своју торбу и кренем даље,мора да постоји нека капија.И нисам ни стигла да се замислим и наиђох на једну,малу и зарђалу али довољну да се нађем "тамо",лицем у лице са "животом"!
Сетих се великих и храбрих жена,попут Чучук Стане,велике љубави хајдук Вељка,јаке и "опасне",ех да их је било више...А данас?Где су хероји?Где су хајдуци?
Наставим ја тако охрабрена сећањем и наиђем на жену која се одмарала у хладовини неког дрвета.После краћег разговора упитам је за "мушкарце" да не кажем освајаче,слатко се насмејала и рекла"Мало је 'ајдука данас ,све су манекени!"
Поздравим је и кренем даље,али јој добацим,онако преко рамена "Госпођо,ја ћу Бога ми да ухватим хајдука,ваљда се неки одметнуо на деду!Хоћу да уживам у погледу на океан,а не неки нашминкани да ми заклања поглед!"
А да не знам да ли сам Вам рекла,мој сан је да живим на обали мора или океана и да уживам онако како само ја умем.Ја сам решила и не одустајем!Зато и кренух по "њега" да ми буде лепше и милије!
Удаљила сам се прилично!И реших да направим свој застор,више заклон нешто као свој Кинески зид !Довољно велик и висок,да ме заштити али исто тако згодан и чврст да могу да дејствујем.
И имао је он и почетак и крај,али и капију.Али не малу и крезаву,већ велику и челичну,срзамерну "њему".
И тако,и ту је све почело...и траје до дана данашњег.
Да се разумемо,било је ту разних понуда и побуна!Осуда и прекора,али нико ме још покорио није!Било је борби,пораза и победа!Било је издаја,и то каквих! Уздрмало ме јесте али ме није сломило!А биће тога још,знам и осећам!
Кажу Мала РЕВОЛУЦИЈА, ,можете и тако да ме зовете,али да вам кажем за ону праву се тек спремам!
А на зиду виси велика табла и на њој пише "Пажња,Револуција једе своју децу!"
Застадох на моменат,па се замислих...море идем ја даље.Нећу сада одустајати ,боље ја да једем туђу"мушку" децу него они мене!
А ја да одустанем,не могу не иде ми уз карактер,упртим ја своју торбу и кренем даље,мора да постоји нека капија.И нисам ни стигла да се замислим и наиђох на једну,малу и зарђалу али довољну да се нађем "тамо",лицем у лице са "животом"!
Сетих се великих и храбрих жена,попут Чучук Стане,велике љубави хајдук Вељка,јаке и "опасне",ех да их је било више...А данас?Где су хероји?Где су хајдуци?
Наставим ја тако охрабрена сећањем и наиђем на жену која се одмарала у хладовини неког дрвета.После краћег разговора упитам је за "мушкарце" да не кажем освајаче,слатко се насмејала и рекла"Мало је 'ајдука данас ,све су манекени!"
Поздравим је и кренем даље,али јој добацим,онако преко рамена "Госпођо,ја ћу Бога ми да ухватим хајдука,ваљда се неки одметнуо на деду!Хоћу да уживам у погледу на океан,а не неки нашминкани да ми заклања поглед!"
А да не знам да ли сам Вам рекла,мој сан је да живим на обали мора или океана и да уживам онако како само ја умем.Ја сам решила и не одустајем!Зато и кренух по "њега" да ми буде лепше и милије!
Удаљила сам се прилично!И реших да направим свој застор,више заклон нешто као свој Кинески зид !Довољно велик и висок,да ме заштити али исто тако згодан и чврст да могу да дејствујем.
И имао је он и почетак и крај,али и капију.Али не малу и крезаву,већ велику и челичну,срзамерну "њему".
И тако,и ту је све почело...и траје до дана данашњег.
Да се разумемо,било је ту разних понуда и побуна!Осуда и прекора,али нико ме још покорио није!Било је борби,пораза и победа!Било је издаја,и то каквих! Уздрмало ме јесте али ме није сломило!А биће тога још,знам и осећам!
Кажу Мала РЕВОЛУЦИЈА, ,можете и тако да ме зовете,али да вам кажем за ону праву се тек спремам!
Нема коментара:
Постави коментар