Zagrljaj

И опет пауза!Разумећете Ви мене боље него ја саму себе!
То је живот пун разноразних и шарених дешавања,занимљивих и несвакидашњих сусрета и још необичнијих и интересантнијих дешавања.Баш свашта се дешава човеку док се креће!А ја тако идем,лутам некада без правца и без циља,али идем и журим као да ћу негде да закасним,као да ме тамо неко посебан већ чека и нестрпљиво гледа час на сат час у правцу из ког би требало баш Ја да наиђем.И да Вам кажем онда ми се деси.И случајан сусрет и спонтана прича.
Некада је тај сусрет само укрштени поглед,који је у оваквим временским условима малтене немогућ,али баш зато још дражи када се деси.Загледамо се тако некако и страсно и чедно,и храбро и стидљиво.Па некада и застанемо,окренемо се и погледамо још по једном.Па наставимо даље и то са осмехом који је вешто савривен испод шала и капе,али очи,очи које се смеју нас одају.
Онда нам је корак и дужи и некако веселији.Просто поскакујемо док ходамо,па по неки и плочник на који станемо одскочи са нама,па заједно са батом наших корака и дан и град добијају сасвим нову мелодију.
Истом динамиком одскакућем до посла и од посла до неког пријатеља.И онда следи дуг и јак и топао загрљај.Загрљај који нема ни конкуренцију,а ни цену.Он који вреди више од свега на свету,управо зато што је искрен,зато што је од срца и што ге не можете добити од свакога.Њега и дајемо и добијамо "Таквог" само од јако блиских људи које волимо и који воле нас.То пуни батерије,подиже енергију,враћа осмех на лице или га чини још ширим и већим.
Мајчин загрљај је нешто сасвим друго.Он просто лечи и умирује.Све што боли престане све што тишти нестане.Као извори доброте и мира.Као света места на која људи иду по благослов.Као најмекше ћебенце у које су нас мајке некада ушушкавале,уз обавезан пољубац пред спавање.Е баш такав је загрљај моје,а надам се и Ваше мајке.
А када сте тетка и то поносна тетка као ја,загрљај тих малих руку и пољубац тих малих и румених усана које су увек,али увек развучене у осмех Вам надокнаде све оно што вам је недостајало тих сати,тог дана,те недеље.То је богатство које је не процењиво.То је срећа коју треба делити сваки дан!
Наравно,а ко ће нас боље разумети од другарице.Радост због сусрета или искрна и не контролисана емоција,али тај загрљај траје и траје.И све што је дужи све је лепши и приснији.
Ево сада да могу тако бих их чврсто загрлила.Неке често виђам,али постоје и оне другарице које живе далеко,далеко.Далеко за загрљај,али близу душе.Не смета нама та даљина да се ми РАЗУМЕМО ,чак ми се чини да нас та даљина још више зближи.Само кад бих могле да се дохватимо и загрлимо,било би и лепше и боље.Али зато и у мом граду имам пар јако јако добрих пријатељица и јако сам поносна што их је толико и што су баш такве какве јесу.
Прелеп је осећај бити у њиховом друштву и чини ми се подједнако добар имати их за  пријатеље.
И знате како је,свуда сам дочекана и испраћена загрљајем,па се тако занесем и заборавим и да дођем кући и да легнем и да одморим.Па и да пишем,али сигурна сам ја у Вас,као у себе!
И јако сам срећна!
Што имам њих а имам и ВАС !