Kafana

Кафана!

Има ли милије речи женског рода која има ОНОЛИКУ душу!

Ја ћу да Вам кажем-нема!Ни милије ни лепше,ни драже ни интимније.Једноставно савршене!

Нема две исте,а свака је добра на свој начин.Баш као и жена.Топла и увек нежна,раширених руку дочекује,грли и љуби,точи и угађа,па испрати пуног срца и са осмехом све и једног драгог госта!

А гости?Они срећни и задовољни.Трампили су муку за осмех,бригу за песму,тугу за весеље.Па им је лако ујутру кад сване да нађу пут до своје куће,да не кажем до посла.

Размишљали су они да у њој остану,живе.Али чему и коме би се тако радо враћали?Коме ако би ту остали?Боље је овако.Преточене сузе,просуто вино и попијена ракија,нека их ту,ту им је место.Доћи ћемо ми опет!

А друштво? Друштво увек право!Пробрано и добро,мада је мало рећи добро.Одлично и више од тога!Као прави први тим!Уиграни као професионални фудбалери,само што наша утакмица траје много дуже,голмана је више,судије нема а трибине су пуне ватрених навијача.Па се сваки постигнути го слави дуже,бучније и јаче.Овације су разне,а химна скоро па иста.Тачније песма је другачија,али је поштовање и осећај исти као да певамо Боже правде.

Не мењамо дресове,довољно је што размењујемо искуства,приче и сузе.

Протоколи и ритуали често слични,а опет јединствени и посебни.

Баш као и кафане,баш као песме и баш као Ми сами.

Па нам данима после таквих ноћи,осмех сија на лицу,све нам је и лакше и лепше и ми другима и други људи нама.Буде,буде па прође као и све у животу.Зато су оне ту,на сваком ћошку да нам кажу и поруче да смо увек добро дошли и да нам се радује као и ми њој.Долазак или одлазак,зар је битно.Састанак или растанак,зар је важно.Она је ту све зна и све види,све чује али и опрости.Задржи само оно што је могуће ухватити,па макар то био мирис парфема или цигарете,његов или њен.Рекох  Вам не пита и не бира.Нешто узме али у сваком случају више да.

То знамо ми који је волимо и који јој се клањамо.

Том дивном и за нас светом месту Кафани!